Image default
NAŠE PRIČE

Čovek bez granica …

Dušan Ranđelović kruševljanin koji upoznaje svet na 2 točka

Ćao ja sam Dušan Ranđelović i želeo bih da podelim sa Vama priču o svojoj avanturi.

Naime, 6. Jula sam krenuo na tromesečni put biciklom. Sada putujem iz Beograda do Finske, Švedske i Danske, trenutno sam na brodu ka Stockholmu, tako da sam na putovanju sa već izvoženih 47 dana i za to vreme sam prešao oko 4250km, isključivo na biciklu, dok ce celokupan put biti oko 7000km. Do sada sam imao nekoliko putovanja po Srbiji i jedno u Rumuniji, od Beograda do Crnog Mora, preko Karpata i čuvenog puta Transfagarasan.

Sigurno je lepo na takav način obići svet, ali verovatno i skupo,reci nam kako si ti uspeo?

Student sam engleskog jezika i književnosti, trenutno na master studijama u Beogradu, a inače radim u online školi engleskog jezika, tako i finansiram putovanja. Uglavnom kampujem bilo gde u prirodi, besplatno, tako da me ceo put ne košta mnogo, dnevni budžet mi je oko 1000 din, a za sad sam u krevetu spavao samo 5 noći. Putovao sam kroz Mađarsku, Slovačku, Poljsku, Belorusiju, Baltilke zemlje, Rusiju i Finsku, a nadalje planiram da prodjem kroz Švedsku, Dansku, Nemačku, Česku, Austriju, Slovačku, Madjarsku, a možda i Rumuniju i Bugarsku.

Kako si se uopšte i upustio u ovaj poduhvat?

Inace imam 25god, rodjen 1992 godine rodom iz Kruševca, selo Tekije.
Jos uvek sam student, ali posto sam na master studijama imam dovoljno slobode da sam planiram obaveze na fakultetu i u privatnom životu. Fakultet je naravno malo trpeo tokom ovih meseci i meseci pre putovanja, ali nadoknadice se. Zaljubljenik sam u bicikl otkad znam za sebe, a u bici-turizmu od pre par godina. Prvo je počelo kratkim putovanjima od po par dana, a onda su kilometraže i vreme postajali duži i duži, apetit je rastao … tako da je jedno ovakvo putovanje bilo neminovno. Na ovakvim putovanjima vreme teče jako sporo, svaki trenutak je ispunjen, jedan proveden dan liči mi na celu nedelju, i to je ono “jako zarazno” kad se svi žalimo kako nam vreme leti.

Prvih desetak dana je bilo najteže dok se um i telo ne uhodaju u celu priču, nakon toga neke glavne stvari postaju rutina i svakog dana postoji par glavnih ciljeva: ustati, jesti dovoljno, izvoziti kilometražu i naći mesto za kamp, a između svega toga uživati sto više. Ima stresnih situacija naravno, ali 3 meseca je jako dug period, tako da je i očekivano. Ima dobrih i manje dobrih dana, ali velika razlika od ”normalnog” života je to što na kraju svakog dana mogu da kažem da je bio ispunjen i dobro proveden, čak i kad sam se smrzavao, kisnuo, i bio mrtav umoran,od vožnje što nije nešto što bih rekao na kraju svakog dana kada ne putujem. Mogu slobodno da kažem da na putovanju biciklom najmanje vozim bicikl, tj više se fokusiram da uslikam neku dobru fotku, provedem vreme na nekom mestu sa kul pogledom, popričam na stranom jeziku i prosto budem tu … tako da je bilo dana kada sam vozio samo 30km, a bilo je i onih od 130 km.

Kako su tvoji reagovali na sve ovo?

Porodici sigurno nije bilo svejedno nakon što sam im saopštio svoj plan, ali imam njihovu punu podršku, a oni dosta stpljenja. Majka, naravno, brine najviše. Pre par dana, kada sam išao ka gradu Turku ( Finska ), tamo se desio teroristički napad, a ja tih par dana nisam imao pristup internetu, tako da su porodica i prijatelji brinuli jer nisu znali gde sam i sta se desava . . . jedan od teških trenutaka.

Inače za sad mi je najzanimljivija bila Rusija, dok sam najviše uživao vozeći kroz Poljsku zbog ogromnih šumovitih nacionalnih parkova i kroz Finsku, koja je raj za ljubitelje prirode i kampovanja sa svim svojim jezerima. Jedna od anegdota hahah … tokom puta su me u Slovačkoj napale divlje svinje prilikom kampovanja i tako mi pocepale šator ali sam zato uživao pod otvorenim nebom. Upoznao sam mnogo zanimljivih i dobronamernih ljudi, tako da sve neprijatnosti padaju u senku, iako ih nije bilo mnogo.

Mladi biciklista svoje avanture ne kruniše blogom, što i nije isključeno kako je najavio ali  svojim fanovima prenosi deo priče putem Instagrama i Facebook-a. Pa ko želi da prati i bude podrška Dušanu u prilogu ostavljamo link.

https://www.facebook.com/dushanrandjelovic

https://www.instagram.com/_.badabing._/
Naš intervju sa Dušanom i njegovim putešestvijama nastavljamo u rodnom mu Kruševcu gde možda planira i da završi njegov zacrtani put dug 7000 km.

Povezane vesti

Zdanje neobične arhitekture

Administrator

Kruševac će opet biti prestonica!

Administrator

Tradiciju zanata čuva samo jedan sedamdesetogodišnjak

Administrator

Ostavite komentar

* Koristeći ovaj obrazac, slažete se sa skladištenjem i rukovanja vaših podataka od strane ove web stranice.